"Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom..."

5.10.15

Bol u ramenu

Dugo planiram da pišem o ovome, ali stalno odlažem.

Počelo je neprimetno, nisam ni obratila pažnju, dok nije učestalo...


Jednog jutra primetila sam da me boli rame, pomislila sam da sam nezgodno spavala, i ubrzo je prošlo.
Vremenom, bol se počeo ponavljati i trajati duže. Posle nekog vremena osetila sam da su mi pokreti ruke pomalo ograničeni, tj. nisam mogla da je podignem sasvim, i prilikom savijanja pod nekim uglom - javljao se oštar bol. Počela sam da brinem, do tada sam mislila da će samo proći.
Prilikom jedne rutinske posete lekaru, pomenula sam slučaj svog levog ramena, mi da bi doktorka odgovorila - nema tu pomoći, to su ti te godine (45) možemo jedino da izvadimo krv da vidimo da li je to reumatski bol. Totalno me razočarala. Nisam mogla da zamislim da ceo život neprekidno podnosim taj intenzitet bola. 
Svakodnevne aktivnosti su postale naporne - nisam mogla da zakopčam grudnjak, teško sam podizala ruku da bih skinula majicu ili na primer kada hoću da pokupim kosu, trebaju mi obe ruke a jednu ne mogu toliko da podignem. Muke žive, a ništa se ne vidi. Ne može se ni pretpostaviti.
Svako cimanje ruke je jako bolelo. Na primer, stojite u gradskom autobusu, on zakoči i naglo vas povuče - eto problema.
Bolovi su postali sve češći, budili me noću - pred jutro, kada nisam znala da li je bol izazvao neki nagli pokret ili je nastao iz čista mira. 


U međuvremenu, bol se proširio na ruku, dešavalo  se da "seva" do lakta, bila sam prinuđena da pijem lekove protiv bolova, kako bih izdržala radni dan, a i to nije uvek pomagalo. U razgovoru sa koleginicama savetovale su me da moram da vežbam. Htela sam ja i to, ali mi je bol ograničavao mogućnosti.
Na internetu sam slučajno naletela na reklamu jedne privatne ordinacije za fizikalnu terapiju, i pomislila, mogla bih tamo da odem i pokušam da utvrdim o čemu je reč.
Trebalo mi je neko vreme da skupim hrabrost i odem. Jednog dana posle posla, zakazala sam prvi pregled i otišla.
Doktor je ultrazvučno pregledao vratni deo kičme i rame i rekao da postoji uklještenje negde na gornjim pršljenovima, da bol potiče od problema na kičmi i da se reflektuje na ruku. Reče da sam na pravom mestu i da će mi oni pomoći i to tako da se problem više nikad ne vrati.
Ajde da vidim i to čudo!?
Nisam mogla ni da zamislim da može da prođe. Osim toga, meni se činilo da je problem u samom ramenu, kao kalcifikacija ili nešto slično.
I krenula sam da terapije, ceo mesec, tačnije pet nedelja i još nekoliko kontrola. Primenjivali su više vrsta terapija a u početku me je, čini mi se, bolelo još i više nego pre. Objasnili su mi da to može biti reakcija na terapiju. Nisam ni primetila kako se lagano stanje popravlja i kako neke stvari sada mogu da uradim, jer se nisam ni usuđivala da pokušam. A bilo je bolje.
I tako, na kraju, završila sam terapije, vežbam svaki dan (skoro) i osećam se mnogo bolje. Ne mogu da kažem da je sada savršeno, ali zaista je mnogo bolje, ponekad me žigne, naročito pred kišu. Ali to je već mnogo podnošljivije.
Ne znam koliko će nekome pomoći, ali meni je bar malo lakše da to podelim sa vama.